TOP 10 PITANJA NA KOJA NAUČNICI NE MOGU DA ODGOVORE

0
  1. Od čega je sačinjen univerzum?

Sramotna je činjenica da naučnici ne znaju od čega je sačinjeno 95% univerzuma. Sve što vidimo oko nas je sačinjeno od atoma, a to je samo 5% celog univerzuma. Poslednjih 80 godina naučnici su došli do saznanja da se ostatak univerzuma sastoji od tamne materije i tamne energije.

  1. Kako je nastao život?

 

Niko na ovo pitanje nema odgovor. Biologija kaže da su se milijardama godina čestice skupljale i tako napravile prvi molekul koji se kasnije razmnožavao sam od sebe. Ljudi su nekako vezani za evoluciju i te rane molekule. Ali, i dalje postoji pitanje kako su ti molekuli stvorili zemlju.

 

  1. Da li smo sami u univerzumu?

 

Možda nismo! Astronomi su teško radili na pronalaženju odgovora na ovo pitanje i tražeći mesta sličnim zemlji sa tragovima vode. Astronomi su istraživali razne planete udaljene milionima svetlosnih godina nadajući se da će naći odgovor na ovo pitanje. Narednih nekoliko decenija će možda dati odgovor na pitanje da li smo sami na mlečnom putu…

 

  1. Šta je svest?

Nauka nema jasan odgovor. Naučnici ne znaju da li je za svest odgovoran ceo mozak ili samo neki deo mozga. Kada bi naučnici našli odgovor na pitanje odakle svest nastaje onda bi mogli da shvate i kako se ona razvija i spaja. Jedino poznato je da nam svest pomaže da shvatimo ko smo, šta je pravo a šta lažno i slično.

  1. Zašto sanjamo?

 

Trećinu svog života provedemo spavajući a isto toliko i sanjajući. Iako provedemo toliko vremena spavajući, naučnici slabo znaju o snovima. I dalje se traži odgovor na pitanje zašto spavamo i sanjamo.

  1. Postoje li drugi univerzumi?

Najverovatniji odgovor bi bio: veoma su male šanse. Kada bismo samo neke sitnice promenili, život na zemlji bi bio nemoguć. S obzirom na činjenicu da postoji 60 milijardi planeta i da svaka počiva na nekom svom setu „podešavanja“, možda neka planeta postoji sa optimalnim uslovima za opstanak života. Ideja je luda, ali kosmolozi i kvantna fizika imaju dokaze koji ukazuju na te tvrdnje.

  1. Gde odlazi ugljenik?

Stotinama godina punili smo atmosferu karbon dioksidom sagorevajući fosilne ostatke. Tolika količina karbondioksida je počela da se javlja i na samom tlu zemlje. Sada moramo da nađemo način da atmosferu oslobodimo ugljenika i tako smanjimo rizik od globalnog zagrevanja.

 

  1. Šta je toliko čudno u vezi prostih brojeva?

Postoji mnogo brojeva koji se mogu podeliti jedino sobom i jedinicom. Ta činjenica čini proste brojeve korisnim u obezbeđivanju interneta i bankarskih onlajn transakcija širom sveta. Prosti brojevi se koriste da se prave ključevi koji enkriptuju važne informacije i tako ih štite od hakera. Najveći umovi sveta nisu mogli da odgonetnu postojanje prostih brojeva i njihov redosled.

  1. Šta je na dnu okeana?

95% okeana je neistraženo. Niko ne zna šta tamo leži. Današnjom tehnologijom je još uvek nemoguće stići do dna okeana. Čovek je najviše uspeo podmornicom da stigne do 800 metara dubine, a najveća dubina okeana je preko 11km!

  1. Šta se nalazi na kraju crne rupe?

Na prvom mestu neodgovorenih pitanja imamo dilemu sa crnom rupom. Nauka još uvek nije došla do bilo kakvog odgovora u vezi sa crnim rupama. Ajnšajnova teorija relativiteta je odgonetnula da su crne rupe nastale odumiranjem zvezda, uvlači se u sebe i sve tako dok ne dostigne singularitet. Ali, to je samo teorijski prikaz velike slike koja se dugo vremenski odvija. Pitanje je dana kada će nam nauka pružiti odgovor na pitanje – Šta leži na dnu crne rupe?

(KLIKBEJT/ALLTOPTENS)

Comments
Loading...